Svoj život Rilke je poistovetio sa pesništvom. Za njega je pesma svet, a zadatak pesnika je da uranja i stapa se sa svetom. Na taj način Rilke pravi identifikaciju između pesme i postojana. U “Sonetima Orfeju” kaže: “Pesma je postojanje”. Za njega je poezija zaista i bila jedini oblik postojanja, neprekidno je pisao i objavljivao, počev od svoje petnaeste godine. Za drugu vrstu rada nije znao. Sa ovakvim odnosom prema poeziji ne moramo se složiti, ali Rilke živi svoje poimanje umetnosti i u tom kontekstu nema potrebe išta mu zamerati. Stičući sve veća životna iskustva, njegovo pevanje će se razvijati.