Baltasar Grasijan (1601-1657, Katahud, Aragon, Španija) pristupa jezuitima u devetnaestoj godini, kasnije u njihovim školama predaje filozofiju, književnost, Sveto pismo i kazuistiku. Bio je propovednik i rektor. 1636. godine upoznaje plemića i svog budućeg mecenu Huana de Lastanosu, koji će ga podstaći da objavi prve radove. U dva navrata boraviće u Madridu, a na tamošnjem dvoru njegove govorničke sposobnosti doneće mu kratkotrajnu slavu i dugotrajno razočaranje. Napisaće nekoliko traktata i grandiozni roman „El Criticon“. Kao buntovnik i disident, u stalnom sukobu sa crkvenom hijerarhijom – u nameri da izbegne cenzuru, knjige će u početku potpisivati imenom svoga brata Lorenca – Grasijan će skupo platiti kršenje zavetovane poslušnosti: tokom objavljivanja trotomnog „Criticona“ postepeno će ga ukloniti sa svih dužnosti i prisiliti na ćutanje i preživljavanje na vodi i hlebu sve do smrti. Po intelektualnoj i psihološkoj istančanosti, Grasijanovi radovi smatraju se vrhunskim dostignućem španskog baroka.
Copyright (c) Paideia 2021. Sva prava zaštićena. Izrada sajta Lazacom