Ljudmila Jevgenjevna Ulicka, najznačajnija savremena ruska književnica, rođena je u Moskvi gde je završila biologiju na MGU 1968. godine. Jedno vreme radila je u genetičkoj laboratoriji, a onda je ostala bez posla u vreme cvetanja samizdata jer je pronađena pisaća mašina na kojoj je prekucavala zabranjeni roman. Tako se završila njena naučna karijera i otpočela književna, u prvo vreme živela je od pisanja drama i scenarija za pozorišta, radio i televiziju.
Popularnost stiče prvo na Zapadu, za roman Medeja i njena deca u Francuskoj dobija prestižnu nagradu Medicis. Zatim slede nagrade Moskva-Pen, Guieppe Acerbi (Italija).
Prvi zapažen uspeh u Rusiji postiže kratkim romanom Sonječka 1994. Potom slede zbirke pripovedaka Siromašni rođaci 1994, novela Veseli ispraćaj 1998, zbirke priča Ljaljina kuća 1999, Cirih 2002, Jadni, zli, voljeni 2002, Providne priče 2003. Za roman Slučaj Kukocki 2001. godine dobija jednu od najprestižnijih nagrada u Rusiji „Smirnof-Buker“. Najnoviji roman Iskreno vaš Šurik objavljen je 2004. a najnovija zbirka pripovedaka Ljudi našeg cara 2005. godine.Za roman “Danijel Štajn, prevodilac”, Ljudmila Ulicka dobila je (2008) najveću rusku nagradu “Boljšaja knjiga” (“Velika knjiga”)