Teško je odrediti žanr ovog dela. Sam naslov sugeriše uspomene, dok ga autor definiše kao „dnevnik-esej“.
U ovom delu Brandis se obračunava i sa vlastitom prošlošću, odnosno pokušava da objasni sebi i drugima, zašto je bio u partiji. U nju je kako kaže „ušao i izašao iz istih razloga: verujući da je moguće popravljanje zla. U prvom slučaju to zlo bili su fašizam i ratni zločini, u drugom zlo koje je komunizam napravio. Dosta kasno sam razumeo da cilj ne opravdava sredstva i da nepravedna sredstva uništavaju cilj.“