Intrigantna književna i metafizička zagonetka, ali i duboka, bolno humana priča o osnovnim pitanjima – šta znači biti roditelj i šta biva kad se uzvišeni principi sukobe sa prizemnim zahtevima svakodnevice.
Patrick Flannery, Washington Post
Kao i uvek, Kuci hipnotički vešto izmiče svakoj kategorizaciji… Ova lucidna, mistična i iznenađujuće duhovita gatka dugo će vam opsedati maštu.
Boyd Tonkin, Independent
Čudnovati spoj sokratovskog dijaloga, biblijske egzegeze, socrealističke drame i roud-muvija koji ogoljava i same temelje književnosti.
Jason Farrago, New Republic
Tajno otkrovenje o istini u romanu… Zabava najvišeg reda.
Lothar Müller, Süddeutsche Zeitung
Nakon plovidbe preko okeana, sredovečan čovek i petogodišnji dečak iskrcavaju se u nepoznatoj zemlji u kojoj se govori španski. Pošto su tokom putovanja zaboravili prošlost, u izbegličkom kampu uče novi jezik i dobijaju nova imena – Simon i David. Vlasti grada Novilje (Novilla, ili Ne-mesto) dodeljuju im stan i pomažu Simonu da se zaposli kao lučki radnik. Dok David uči da čita iz dečjeg izdanja Don Kihota, Simon kreće u potragu za njegovom izgubljenom majkom, uveren da će prepoznati po intuiciji.
Jednostavna priča o izbeglištvu, bezdomnosti i porodičnoj ljubavi neosetno prerasta u književnu meditaciju o mogućnosti utopije u savremenom svetu. Sa dozom humora i melodrame, Kuci razlaže hrišćanski mit i prepliće ga sa drugim, jednako moćnim poetičkim jezicima: pitagorejskom mistikom brojeva, Platonovim idejama o državi, budističkim učenjima, narodnim bajkama, začecima modernog romana i legendom o Supermenu.
O autoru
Džon M. Kuci dobitnik je Nobelove nagrade za književnost, dvostruki laureat Bukerove nagrade, za romane „Život i vremena Majkla K“ i „Sramota“, dobitnik Nagrade grada Jerusalima kao i brojnih drugih književnih priznanja. Diplomirao je matematiku i anglistiku u Kejptaunu, zatim radio kao programer u londonskom IBM-u, da bi 1968. doktorirao u Teksasu na prozi Samjuela Beketa. Predavao je komparativnu književnost na Njujorškom univerzitetu (1968-1971), Univerzitetu u Kejptaunu (1972-2000), i kao gostujući profesor na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu. Od 2002. živi u Australiji.
Paideia je objavila šetnaest Kucijevih dela: Život i vremene Majkla K, Sramota, Dečaštvo, Životi životinja, Fo, Elizabet Kostelo, Iščekujući varvare, Zemlje sumraka, Mladost, Majstor iz Petrograda, Gvozdeno doba, Spor čovek, Dnevnik loše godine, Letnje doba, U srcu zemlje i Isusovo detinjstvo.